Brojne reakcije na odluku Ustavnog suda Srbije da ne zabrani rad „SNP Naši 1389“ i „SNP Naši“

Izvor: Danas, objavljeno 16.11.2012

Tužilaštvo: Čekamo pisanu odluku
NVO: Odluka suda će imati velike posledice
SNP Naši: Istražiti kriminal u NVO sektoru

Članove organizacije „SNP Naši 1389“ i udruženja građana „SNP Naši“ iz Aranđelovca, čiju je zabranu odbio Ustavni sud Srbije, javnost je poslednjih godina upoznala po brojnim incidentima, poput huliganstva tokom održavanja Parade ponosa 2010. godine, pretnji neistomišljenicima, grafitima i parolama sa porukama rasne i verske mržnje, paljenju vojvođanske zastave i nasilnom prekidanju tribine Peščanika u Aranđelovcu.

KOLIKO U SRBIJI KOŠTA SUDSKI POSTUPAK

Izvor: Dnevnik, objavljeno  07.11.2012

Iako se često pominje da je pravda spora ali dostižna, sve češće se govori i o njenoj ceni jer se pojedini sudski slučajevi završavaju tako da se ljudi s presudama u svoju korist, zbog troškova koje moraju da plate, kaju što su uopšte ulazili u postupak.

Najsvežiji primer je novosadski novinar Nikola Travica, koji je dobio spor za neisplaćene zarade protiv lista u kojem je radio u iznosu od oko pola miliona dinara, ali su mu istovremeno obračunati sudski troškovi veći od 50.000 dinara, koje mora da plati bez obzira na to da li će uspeti da naplati svoja potraživanja.

Građani koji pred sudom vode neki spor konstantno se žale na visoke sudske takse jer nakon što plate sva potraživanja pred sudom, ostane im novca jedva da prežive. U Društvu sudija Srbije upozoravaju na to da se takse uvećavaju u cilju smanjenja broja predmeta, čime sud postaje nedostupan građanima.

Ministarstvo pravde imaće ključnu ulogu u nastupajućoj fazi procesa evropskih integracija Srbije

Izvor: Danas, objavljeno 23.05.2012.

Beograd, Budimpešta - Ministarstvo pravde će u novoj Vladi Srbije imati posebno važnu, ako ne i ključnu ulogu u nastavku procesa evropskih integracija, saglasni su sagovornici Danasa. Oni ukazuju da će pregovori o članstvu u EU početi poglavljima 23. i 24, koja se odnose na pravosuđe, borbu protiv korupcije i ljudska prava i koja će biti poslednja zatvorena, kao i da će Evropska komisija još strože pratiti da li Beograd ispunjava zacrtane kriterijume.

Nikola Jovanović, urednik časopisa Izazovi evropskih integracija i programski direktor Centra za novu politiku, kaže za Danas da će za dalji napredak Srbije na putu ka EU biti neophodno da Ministarstvo pravde „uspešno sprovodi aktivnosti koje se odnose na organizaciju sudske mreže, elaboriranje i usvajanje harmonizovanih propisa i nadzor nad pravosuđem“, kao i da se „postara da se mere koje su usaglašene sa zakonodavstvom EU primenjuju u praksi, što je u skladu s Madridskim kriterijumima“. Prema njegovim rečima, od velikog značaja biće i saradnja resora pravde s Ministarstvom unutrašnjih poslova i ostalim državnim organima.

Izvor: Politika, objavljeno: 21.05.2012.

Tužilaštvo je potčinjeno izvršnoj vlasti a u istrazi treba da bude nezavisno, ističe tužilac Goran Ilić. – Građani od krivičnog suda očekuju istinu a ne „bodovanje” dokaza, kaže profesor Milan Škulić

Izbacivanje načela istine iz krivičnog postupka u Srbiji može naneti veliku štetu, upozoravaju profesor Pravnog fakulteta u Beogradu dr Milan Škulić, predsednik Udruženja pravnika Srbije, i zamenik republičkog javnog tužioca dr Goran Ilić, predsednik Udruženja javnih tužilaca Srbije. Da bi stručnoj i laičkoj javnosti objasnili sve nelogičnosti novog Zakonika o krivičnom postupku, dr Škulić i dr Ilić napisali su knjigu pod naslovom „Novi Zakonik o krivičnom postupku Srbije – Reforma u stilu ’jedan korak napred, dva koraka nazad’”. Izdavači su Pravni fakultet u Beogradu, Udruženje za krivično pravo i kriminologiju Srbije i Udruženje javnih tužilaca Srbije.

Najsiromašnijim građanima ostaje jedino besplatna pravna pomoć

Izvor: Večernje Novosti, objavljeno 23. aprila 2012.
Po Zakonu o parničnom postupku, koji u sredu stupa na snagu, stranke na sud mogu samo uz advokate. Oko 800.000 građana nema novca za branioce, ni znanja da se sami brane

Veliki broj siromašnih u Srbiji, od srede, kada i zvanično stupa na snagu novi zakon o parničnom postupku, ostaće bez pravne pomoći. Oni više neće imati jednak pristup pravdi kao ostali, jer je član 85 ZPP izričit da stranke pred sudom ubuduće može da zastupa samo advokat ili one same, a ne predstavnici civilnog društva ili "obični" pravnici.

Tako se potencijalno dovodi u pitanje pravda za oko 800.000 najugroženijih, koji nemaju para ni za advokate, ni za veštake, ni za sudske takse. Naravno, ne idu svi oni na sud, ali nije mali ni broj onih koji godišnje potraže besplatnu pravnu pomoć. Takvih je oko 5.000! To je, ipak, minimalan broj onih kojima je pomoć zaista i potrebna, jer 65 odsto ljudi čak i ne zna da ta vrsta usluge postoji.

Izvor: Peščanik, YIHR,  objavljeno 27.03.2012.

Inicijativa mladih za ljudska prava (Inicijativa) upozorava da današnjom presudom vođi “Obraza” Mladenu Obradoviću pravosudni sistem u Srbiji nastavlja praksu ohrabrivanja onih koji sprovode i promovišu nasilje i govor mržnje. Obradović je 27. marta pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu osuđen na minimalnu kaznu od deset meseci zatvora, za rasnu i drugu diskriminaciju učesnika “Parade ponosa” 2009. godine.

Tužilaštvo je iznenadnom odlukom 3. februara ove godine iz optužnice vođi “Obraza” izostavilo deo u kojem mu se stavlja na teret da je svojim i aktivnostima te organizacije doprineo da se “Parada ponosa” 2009. godine ne održi. Tužilaštvo nije obrazložilo ovu odluku, koja je svakako imala uticaj na visinu danas izrečene kazne.

Optužnica je podignuta još 30. oktobra 2009. godine, a prvi glavni pretres održan je 25. oktobra 2010. godine. Od osam najavljenih, održano je šest glavnih pretresa. Obradović ima rok od osam dana da se žali na presudu.

Porodice 16 stradalih radnika RTS-a u NATO bombardovanju i dalje vode pravnu bitku

Izvor: Danas, objavljeno 13.03.2012.

Beograd - Odgovorni za stradanje 16 radnika RTS-a u bombardovanju 1999. godine, zbog zastarelosti neće moći da budu krivično gonjeni od 2014. godine. Upravo zato, porodice žrtava i Komitet pravnika za ljudska prava pozvali su republičku javnu tužiteljku Zagorku Dolovac da tužilaštvo hitno postupi po zahtevu porodica i pokrene efikasan postupak protiv organizatora i izvršilaca „žrtvovanja“ radnika RTS-a.

Porodice nastradalih u tom napadu već godinama vode bitku sa pravnim sistemom, pokušavajući da dobiju odgovore od državnog vrha zbog čega nisu kažnjeni naredbodavci i svi oni koji su mogli da spreče zločin. Iako je bivši direktor RTS-a Dragoljub Milanović osuđen na 10 godina zatvora zbog pogibije 16 radnika ove televizije, porodice ističu da slučaj ovom presudom nije okončan. Porodice radnika su još aprila 2009. podnele Tužilaštvu za organizovani kriminal zahtev za obnovu i proširenje postupka u slučaju mogućeg žrtvovanja šesnaestoro radnika RTS, koje su, po uverenju samih porodica i šire javnosti, izvršili tadašnji državni i vojni vrh Srbije. U zahtevu se, između ostalog, kaže: „Na suđenju pred Okružnim sudom u Beogradu 2001-2002, Dragoljub Milanović pojavio se kao pojedinac, a na kao deo društvene, političke i vojne hijerarhije čiji je deo bio i čija je naređenja izvršavao“.

Izvor: Pravda, objavljeno 15.03.2012

BEOGRAD - Vrhovni kasacioni sud odbio je zahtev Republičkog javnog tužilaštva za zaštitu zakonitosti i potvrdio pravosnažnu presudu kojom je Uroš Mišić (23) osuđen na pet i po godina zatvora, zbog napada na policajca Nebojšu Trajkovića tokom utakmice Crvena Zvezda - Hajduk iz Kule, 2. decembra 2007. Vanredni pravni lek - zahtev za zaštitu zakonitosti, koji je odbijen kao neosnovan, tužilac je podneo protiv pravosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu, tvrdeći da je njome povređen krivični zakon.

Opravdan zahtev suda

Mišićev advokat Borivoje Borović potvrdio je odluku suda i dodao da se trenutno razmatra puštanje njegovog branjenika iz zatvora na slobodu.

 - Konstatovali su da je zahtev opravdan, ali mogu samo da konstatuju da li to jeste ili nije povreda postupanja, jer je njemu kazna potvrđena na Apelacionom sudu. Računam da bi Uroš Mišić trebalo da izađe napolje početkom leta - istakao je Borović.

UNS reagovanje

Izvor: Udruženje novinara Srbije, objavljeno 13.02.2012. godine

Удружење новинара Србије (УНС) упозорава домаћу и међународну јавност да је највећа, најугледнија и најстарија професионална новинарска организација у Србији и на Западном Балкану, која је у децембру обележила 130 година постојања, дошла под жестоки удар “реформисаног” српског правосуђа, које владајућа коалиција користи како би УНС-у одузела имовину која представља основ његове независности у односу на власт, рушећи притом законе и норме на којим се одвајкада заснива право својине у Европи.

Флагрантан пример таквог кршења закона и Устава Србије представља најновија одлука Апелационог суда у Београду да преиначи пресуду којом је Први основни суд у главном граду пролетос потврдио власништво УНС-а над зградом у Ресавској 28 по последњој у серији тужби Независног удружења новинара Србије против УНС-а.

УНС подсећа да је то био шести пут у последњих десет година да српски судови потврђују право УНС-а у спору око зграде у Ресавској улици. Претходно је УНС у спору са НУНС-ом добио две брисовне парнице, једну у првостепеном и другу у окружном суду, затим првостепену и другостепену парницу за утврђење, да би и Уставни суд Србије одбио уставну иницијативу НУНС-а за оцену уставности закона којим је УНС-у враћена зграда у Ресавској.

GRAĐANI SRBIJE U POTRAZI ZA PRAVDOM PRED EVROPSKIM SUDOM

Izvor: Dnevnik, objavljeno 03.02.2012

Evropski sud za ljudska prava u Strazburu trenutno ima u radu oko 6.700 predstavki koje su građani Srbije podneli protiv države, žaleći se na povrede prava zajemčenih Konvencijom o ljudskim pravima, uglavnom na dužinu trajanja sudskih procesa i dugo čekanje na izvršenje pravosnažnih presuda.
Zastupnik Srbije pred tim sudom Slavoljub Carić izjavio je za „Dnevnik” da je „trenutno više od 500 predstavki u radu na neki način“.
U poslednjih šest godina, po Carićevim rečima, Evropski sud je u odnosu na Srbiju doneo 60 presuda, pri čemu je u 53 utvrđeno da je bilo povreda odredaba Konvencije na koje se ukazivalo, dok je u sedam utvrđeno da ih nije bilo.